Page 21 - 501_larus

alge
1230). Povratio je Estramaduru; u Utrehtu (1955), kardinal (1960),
sazvao prve kortese (1188). 1965. otvorio je prvi pastorski sa-
Alfons X Mudri, Toledo 1221 – Se- bor u istoriji.
vilja 1284, kralj Kastilje i Leona Alfven, Hanes (Hannes Alfvén),
(1252–1284) i nemački car (1257– Norčeping 1908 – Stokholm 1995,
1272). Zapovedio je da se naprave švedski fizičar. Bavio se istraživanji-
astrološke tablice (tzv. Alfonsove ma iz fizike plazme i magnetohi-
tablice). Napisao je zbirku pesama drodinamike. Otkrio je elektroma-
(Cantigas) u kojima proslavlja Bo- gnetne talase koji se u plazmama Ulva lactuca
gorodicu. javljaju pri nekim magnetohidro- (zelena alga)
Alfons od Poatjea (Alphonse de Po- dinamičkim procesima. Proučavao Cladophora laetevirens Chondrus crispus
(crvena alga)
itiers), 1220–1271, grof od Poatjea je ulogu magnetnih polja u proce- (zelena alga)
i Tuluze (1249–1271), sin Luja VIII, sima u kojima je nastao planetarni
suprug Žane, grofice od Tuluze. sistem. Sa saradnikom Gustavom
Učestvovao je u dva krstaška rata, Arenijusom razradio je teoriju na-
istakao se u upravljačkim sposob- stanka planetarnog sistema. No-
nostima. belovu nagradu za fiziku dobio je Chorda filum
Alfonsin, Raul (Raúl Alfonsín), Ča- 1970, zajedno s Lujem Nilom. (mrka alga) Laminaria saccharina
(mrka alga)
komos 1926, argentinski političar. Algaj, oblast u nemačkim Predalpi-
Vođa radikalne stranke, predsed- ma (Bavarska i Baden–Vitenberg), se zelene alge. Jedna od najčešćih alge
nik Republike od 1983. do 1989. čiji je najviši deo planinski venac Al- je Ulva lactuca, alga koja po obliku
godine. gajskih Alpa, s vrhom Krotenkof na liči na listove zelene salate. Daljim
2.657 m nadmorske visine. Predeo
Alfons-Marija de Liguri, sveti, Mari- izuzetnih pejzaža, šumovitih obla- povlačenjem mora otkrivaju se
janela 1696 – Nocera 1787, napoli- sti, proplanaka, velikog broja jeze- mrke alge, najčešće alge iz roda
tanski sveštenik, osnivač rimokato- ra, kratkih rečnih tokova i termalnih Fucus. U nižoj zoni, koja se otkriva
ličkog crkvenog reda redemptorista i mineralnih izvora. Poljoprivreda samo za vreme velikih oseka oko
(1732). Razvio je teologiju morala (mlečno govedarstvo). Turizam. ravnodnevice, nalaze se takođe
antijansenističke tendencije. Učitelj mrke alge tipa laminarija. Poste-
Crkve (1871). Algardi, Alesandro (Alessandro Al- peno, sve do pedeset metara du-
gardi), Bolonja 1595 – Rim 1654,
Alfonso I Enrikes (Alfonso I Henriqu- italijanski skulptor. Kao učenik Ani- bine, mrke alge bivaju zamenjene
es), Gimarais oko 1110 – Koimbra balea Karačija bio je rival Berniniju. crvenim.
1185, kralj Portugala (1139–1185), Njegovo delo, mada ima mnogo Klasifikacija. Alge imaju hlorofil i vrše
iz burgundske dinastije. Proglašen baroknih elemenata, više je orijen- fotosintezu organskih jedinjenja.
je za kralja nakon uspeha u borbi tisano prema ravnoteži i ozbiljnosti Osim hlorofila, i drugi pigmenti
protiv muslimana. Proglasio je ne- (grobnica Lava XI i reljef Susret sve- daju algama karakterističnu boju
zavisnost Portugala. tog pape Lava I i Atile u rimskoj crkvi (mrku, žutu, crvenu…). Alge se dele
Alfonso III, Koimbra 1210 – Lisabon svetog Petra; biste). prema biohemijskim osobinama tih
pigmenata na zelene alge, čiju veći-
1279, kralj Portugala (1248–1279), Algarve, region na krajnjem jugu nu čine hlorofice (Chlorophyceae),
iz burgundske dinastije. Osvojivši Portugala, na obali Atlantskog mrke alge, kao što su feofice (Phe-
Algarvu, dovršio je rekonkistu nad okeana; površine 5.412 km ; ophyceae) i crvene alge ili rodofice
2
muslimanima. 400.000 stanovnika; glavni grad je (Rhodophyceae). Postoje i žute alge,
Alfonso III Veliki, 838 – Zamora 910, Faro. Brežuljkast teren, ispresecan ksantofice (Xanthophyceae).
kralj Asturije (866–910). Ujedinio je rečnim dolinama. Poljoprivreda Veličina i oblik. Alge mogu biti jed-
hrišćanske provincije na severoza- (navodnjavanje – voće i povrće). noćelijske jedinke, kao što je Chlo- Hanes Alfven
padu (Leon). Ribolov. Međunarodni aerodrom. rococcum, alga koja živi na stablu
Alfonso V, Sintra 1432–1481, kralj Turizam – najznačajnija turistička drveća ili Chlamydomonas, koja živi
Portugala (1438–1481), iz dinastije regija u zemlji. u slatkoj vodi. Suprotno od njih, la-
Avis. Preduzeo je više ekspedicija u alge (lat. alga). 1. Uglavnom akva- minarije mogu da dostignu veličinu
Maroko. tični organizmi sposobni da vrše od gotovo četiri metra, a sargasumi
Alfonso XII, Madrid 1857–1885, fotosintezu; mogu da budu više- su najduže, ponekad i duže od više
kralj Španije (1874–1885), iz dina- ćelijski (kao fukusi) i jednoćelijski desetina metara.
stije Burbona. Vratio je monarhiju i (kao dijatomeje). Mrke alge: feofice. Raznovrsnost postoji i u oblicima.
okončao rat (1876). Crvene alge: rodofice. Zelene alge: Mnoge alge su u vidu filamenata
Alfonso XIII, Madrid 1886 – Rim hlorofice. 2. mikrobiol. Modrozele- (končića), pa je tako zelena alga
ne alge: cijanobakterije.
Ulothrix sastavljena od niza ćelija.
1941, kralj Španije (1886–1931), Alge čine heterogenu skupinu, koju Neke među njima su čak i razgrana-
iz dinastije Burbona. Od 1923. bio je teško okarakterisati. To su jed- te. Postoje i opnaste alge, čije pljo-
primoran da prihvati diktaturu noćelijski, kolonijalni i višećelijski snato telo liči na listove. Takve su
generala Prima de Rivere. Državu organizmi koji nemaju ni koren, ni alge roda Ulva (ulva ili „morska sa-
je napustio nakon izbora 1931, na stabljiku, ni listove (talofite). Iako su lata“), sastavljene samo od jednog
kojima su pobedili republikanci. različitih boja – zelene, žute, mrke ili dva sloja ćelija. Crvene i mrke
Alfred Veliki, Berkšir, 849–899, kralj ili crvene – uvek sadrže hlorofil. alge imaju mnogobrojne različite
Veseksa (871–878) i Anglosaksona- Pretpostavlja se da ima oko 27.000 oblike.
ca (878–899). Pobedio Dance i do- vrsta algi. Fiziologija. U celini gledano, ćelije algi
veo do preporoda anglosaksonske Stanište. Alge su prvenstveno akva- imaju sve osobine zajedničke za
civilizacije. tični organizmi. Nastanjuju i slatke eukariotske ćelije. Imaju uglavnom
Alfrink, Bernardus Johanes (Ber- i slane vode, ali žive i na vlažnim samo jedno jedro, ali u citoplazmi
nardus Johannes Alfrink), Nijkerk mestima. Najviše ih ima na obalnim filamentoznog oblika, kao što je
1900 – Utreht 1987, holandski cr- područjima. Kada se more povlači, Vaucheria, nalazi se nekoliko jeda-
kveni velikodostojnik. Nadbiskup u najvišoj obalskoj zoni pojavljuju ra. Neke jednoćelijske alge mogu Alfonso I Enrikes
55