Page 18 - 503_svemir

26 sunčev sistem
Zemlja

storija Zemlje po~inje zajedno sa istorijom kontinenta i sli~ne deli}ima neke d`inovske Gornji omota~
Sun~evog sistema, pre oko 4,5 milijardi slagalice. One su izlo`ene stalnom kretanju
Igodina. Njena evolucija je bila duga i odre|enom konvektivnim strujama koje
slo`ena; u po~etku, zbog velike toplote, Zemlja izazivaju ponovno me{anje otopljenih Donji omota~
se nalazila u otopljenom stanju. Zbog toga su stena ispod. Takvo kretanje, koje
gu{}i materijali, poput gvo`|a i nikla, propali se jo{ uvek odvija, odgovorno je
ka sredi{tu planete, dok su lak{i, na primer za pojavu koju su geolozi nazvali
silikati razli~itih metala, koji su zatim bili tektonika plo~a.
zaslu`ni za formiranje stena, ostali na povr{ini.
Taj proces je nazvan diferencijacija. Kada Magnetno polje
je zavr{ena ova pojava, temperatura Zemlje Spolja{nje jezgro
se snizila i to je uslovilo njeno postepeno Zemlja funkcioni{e, sa
o~vr{}avanje. Pored toga, s obzirom na povoljne odre|ene ta~ke gledi{ta, kao
uslove, velika prostranstva planetine povr{ine ogromna dinamo-
ostala su pokrivena vodom. Danas se smatra -ma{ina. Interakcija izme|u Unutra{nje jezgro
da se temperatura Zemljinog jezgra kre}e oko otopljenog metalnog jezgra
6200 °C. Ta vrednost, uzrokovana delimi~no u njenoj utrobi i rotacionog
radioaktivnim raspadanjem nekih elemenata koji kretanja planete oko sebe
pri tom stvaraju toplotu, a delimi~no toplotnom same stvara, naime, Zemljino
magnetno polje. Ono se
izolacijom koju je stvorio omota~, vremenom }e prote`e u okolni prostor
opadati zbog postepenog tro{enja radioaktivnih stvaraju}i magnetosferu, neku
elemenata. vrstu magnetnog mehura
oko Zemlje. Magnetosfera
Unutar Zemlje ima sposobnost da nas {titi
od takozvanog Sun~evog vetra,
Jezgro na{e planete mo`e se podeliti na dva protoka naelektrisanih ~estica
dela: unutra{nje jezgro sa~injeno od ~vrstih koje poti~u sa Sunca. Upravo te
materijala, polupre~nika 1330 km, i spolja{nji ~estice na nebu velikih severnih i
te~ni deo debljine 2200 km. Kre}u}i se dalje ju`nih geografskih {irina stvaraju one
ka spolja{njosti nailazi se na stenoviti omota~, veli~anstvene igre svetlosti poznate kao
debeo oko 3000 km i tako|e podeljen na polarna svetlost.
dva dela: donji pokriva~, koji odlikuje ~vrsta Analizom prastarih stena izva|enih iz okeanskih
struktura, i gornji pokriva~ koji poseduje ve}u dubina nau~nici su otkrili da ju`ni i severni pol
savitljivost. Gornji deo pokriva~a, debljine oko magnetnog polja izvr{e zamenu u pravilnim
100 km, naziva se litosfera. Iznad nje se nalazi razmacima od oko 100 000 godina. Ne zna se
kora, tanak sloj stena ~ija debljina varira od 10 me|utim da li se ova pojava odvija najednom ili
km na okeanskom dnu do 50 km na kopnu. postepeno u du`em razdoblju. Unutra{njost Zemlje
Litosferu ~ine ogromne plo~e, velike poput Unutra{njost na{e planete sa~injena je od slojeva: jezgro
(unutra{nje i spolja{nje), omota~ (donji i gornji) i kora.
Zemljina atmosfera

Zemljina atmosfera, odnosno skupina gasova I Zemljina atmosfera, koja ostaje obavijena
koji obavijaju na{u planetu, prvobitno je oko Zemlje zahvaljuju}i sili te`e, mo`e se
stvorena od me{avine vodonika, amonijaka podeliti na slojeve po~ev od povr{ine planete.
i metana povezanih sa ugljen-dioksidom i U unutra{njosti ni`eg sloja, koji se zove i
vodenom parom. Vremenom je veliki deo troposfera i prostire se sve do visine od 10-15
sastojaka prvobitne Zemljine atmosfere izgubljen km, stvaraju se oblaci i sve meteorolo{ke pojave.
u svemiru i postepeno zamenjen gasovima iz S penjanjem kroz troposferu temperatura se
unutra{njosti planete, kao {to su na primer spu{ta sve do -40/-50 °C. Iznad troposfere
sumpor-dioksid, ugljen-dioksid i jo{ vodene nailazimo na sloj koji se prostire do 50 km od
pare. zemaljske povr{ine, a naziva se stratosfera. Nju

Plava planeta
Na na{oj planeti, vi|enoj iz svemira, preovla|uje plava,
boja okeana. Vide se, me|utim, i oblaci i vi{i delovi kopna.