Page 3 - 01_Hemija

3. СТРУКТУРА АТОМА

Још од древних времена људи су покушавали да проникну у структуру
материје (супстанце). Данашње модерно схватање структуре материје по-
чиње да се обликује почетком XIX века, појавом Далтонове атомске теорије.
Знамо да су све супстанце сачињене од атома, молекула и јона и да се све
гране хемије (неорганска, органска, биохемија) баве овим честицама.
У V веку п. н. е грчки филозоф Демокрит је сматрао да се материја сас-
тоји од веома малих недељивих честица које је назвао атомима (грч аtomos
= недељив). Иако Демокритове ставове нису прихватили многи његови са-
временици, а нарочито Платон и Аристотел, идеја је опстала. Рана научна
истраживања су потврђивала идеје атомизма и постепено допринела модер-
ним дефиницијама елемената и једињења. Године 1808. енглески научник и
наставник Џон Далтон је формулисао прецизне дефиниције тих недељивих
изграђивачких јединица које називамо атомима.
John Dalton (1766–1844) је енглески хемичар, математичар и филозоф. Форму-
лисао је атомску теорију, неколико гасних закона. Описао је болест неразликовања
боја од које је и сам боловао.
То је почетак модерне хемије. Његови постулати се састоје у следећем:
1. Елементи се састоје од веома малих честица које се називају атоми.
2. Сви атоми једног елемента су идентични по маси, величини и хемијс-
ким особинама. Атоми једног елемента се разликују од атома другог
елемента.
3. Једињења се састоје од атома различитих елемената, односно је-
дињења настају сједињавањем атома елемената.
4. Приликом хемијске реакције атоми се сједињавају или раздвајају, при
чему не долази до стварања нових или уништавања постојећих атома.

3.1. Структура атома

На основу Далтонове атомске теорије, атом дефинишемо као основну
изграђивачку јединицу елемента којa може хемијски реаговати. Далтон је
сматрао да је атом изузетно мали и недељив. Међутим, велики број експе-
римената изведених половином XIX века јасно је указивао на то да атоми
поседују сложену унутрашњу структуру. Откриће појаве радиоактивности,
односно својства неких елемената да спонтано емитују алфа, бета или гама
зраке, указивало је на то да су атоми изграђени од још ситнијих честица.

19