Page 24 - 505_medical_guide

YOUR BODY AND DISEASE

MI[I]NO-SKELETNI

SISTEM

SVAKODNEVNO KORISTIMO MI[I]E i zglobove za izvo|enje voljnih pokreta.
Mnoge od ovih radnji, kao {to je hodanje, zahtevaju vrlo malo koncentracije,
ali one slo`enije, kao {to je sviranje klavira, pored podsvesnog sistema
Gra|a ~vrstog ko{tanog tkiva koordinacije koji se uspostavlja kad se ve{tinom prvi put ovlada, zahtevaju
Jedinice gra|e ~vrstog ko{tanog
tkiva zovu se osteoni (ovde pri- svesniji napor. Svi pokreti zasnovani su na mehani~kim promenama u
kazani u popre~nom preseku). mi{i}ima koji se gr~e ili opru`aju i na taj na~in se odre|ene kosti okre}u oko
Osteoni se sastoje od proteinskih
prstenova oko centralnih kanala. svoje ose, pokre}u napred i nazad, kru`e ili klize u zglobu.
lu~i te~nost za podmazi-
Skeletni mi{i}i pokre}u telo u zglobo- koje grade brojne gredice vanje, {to omogu}uje
vima gr~enjem. Pored toga, oni odr`a- (trabekule) tako posta-
vaju stalni napon, ili tonus, koji telu vljene da pru`aju maksi- pokrete bez trenja. Op-
daje oslonac potreban za uspravno dr- malni oslonac bez prete- seg pokreta zglobova od-
`anje, na primer glave na vratu. Ovaj rane te`ine. re|en je kako njihovom
gra|om tako i ligamenti-
tonus je automatski, ali zahteva bud- Kosti telu daju oblik i ma koji im pru`aju sta-
nost. Za razliku od konja, ljudi ne mo- oslonac njegovoj gra|i.
gu da spavaju u stoje}em stavu. One su `ive i neprestano bilnost i potporu; kuk je,
U telu postoje jo{ dve vrste mi{i}a: se obnavljaju. Slu`e jo{ i na primer, manje pokre-
sr~ani mi{i}, koji se nalazi jedino u kao rezervoari brojnih tan od ramena. Sa druge
strane, kod zgloba {ake,
grudima, i glatki mi{i}i, koji se nalaze minerala, kao {to su kalci- stopala i ki~me pokretlji-
u {upljim organima kakva su creva. jum i fosfor. Ko{tana sr`, Gredice sun|erastog
Ve}ina glatkih mi{i}a nije pod utica- meka, salasta materija ko- ko{tanog tkiva vost je `rtvovana stabil-
jem volje. ja ispunjava {upljine u Gredice (trabekule) koje nosti. Ove kosti poveza-
kostima, proizvodi najve- grade sun|erasto ko{tano ne su jakim, krutim
VRSTE KOSTIJU }i deo krvnih zrnaca u te- tkivo ~ine ga lakim ali ligamentima koji omo-
gu}avaju slabo pokreta-
Kosti mogu biti razli~itih oblika i veli- lu (v. STVARANJE KRVNIH jakim.
~ina, od pljosnatih kostiju lobanje do ZRNACA, str. 440) nje. Ve}ina kostiju loba-
dugih kostiju udova. Spolja{ni sloj nje srasta i postaje nepokretna kad se
svake kosti gra|en je od gustog, te- POKRETI rast zavr{i.
{kog, ~vrstog ko{tanog tkiva. Unutra- Zglobovi, koji se nalaze na spojevima
{njost se sastoji od sun|erastog tkiva kostiju, prekriveni su hrskavicom koja

FUNCTION KAKO SE TELO POKRE]E
Opu{teni
Pokretanje tela zavisi od me|usobnog Ispravljanje ruke troglavi
delovanja mi{i}a, kostiju i zglobova Troglavi mi{i} (triceps) i mi{i}
(triceps)
pod kontrolom centralnog nervnog dvoglavi mi{i} (biceps)
sistema. Mi{i} spaja dve kosti i premo{}uju suprotne strane
lakatnog zgloba. Dok se
premo{}uje zglob izme|u njih. triceps gr~i opru`aju}i kosti
Prilikom gr~enja, mi{i} za sobom podlaktice, biceps se opu{ta.
povla~i kost za koju je vezan ~ine}i
pokret. Mi{i}i mogu samo da vuku, Zgr~eni troglavi mi{i} Zgr~eni
ne i da guraju. Zbog toga su mnogi Opu{teni dvoglavi mi{i} dvoglavi mi{i}
mi{i}i raspore|enu u parovima, po Ramena kost (biceps)
jedan sa svake strane zgloba, tako da Savijanje ruke
Lakatna kost
izvode suprotne pokrete. Primer za to @bica Pri savijanju ruke biceps se gr~i i
povla~i za sobom kosti
su dvoglavi mi{i} (biceps) i troglavi Zglob podlaktice, dok se triceps opu{ta.
mi{i} (triceps) u nadlaktici. lakta

362