Page 18 - 505_medical_guide

YOUR BODY AND DISEASE

MANJE POVREDE KO@E

Ko`a je izuzetno otporna na svakodnevne uticaje sredine, ali
povremeno mo`e biti zahva}ena manjom povredom. [ake i OSNOVNA GRA\A
stopala su naro~ito ranjivi i podlo`ni posekotinama, ogrebotina- Dlaka
ma i nastanku plikova. Kod zdrave osobe, povr{ne povrede ko`e
normalno i brzo zaceljuju i ne zahtevaju pa`nju lekara. Lojna Mi{i} podiza~ dlake
`lezda
Najzastupljeniji tipovi povreda ko`e tine mogu da o{tete tkiva ispod povr- Znojna `lezda
su manje posekotine i ogrebotine kodi {ine ko`e, koja ~esto ostane nepovre- Epiderm
kojih dolazi do probijanja povr{inskog |ena. Krv i druge te~nosti koje procu-
sloja ko`e. Ove vrste ranica su obi~no re usled ovakve povrede, ostaju
zanemarljive, iako mogu biti bolne, ali zarobljene pod ko`om i ispoljavaju se
postoji i rizik od pojave infekcije na u vidu modrica ili plikova.
povre|enom mestu. Proste mere samopomo}i ~esto su Derm
Opekotine od sunca su jo{ jedan sve {to je potrebno u~initi da bi se sani-
~est tip povrede ko`e, ali se one uglav- rale manje povrede ko`e. Hitne medi-
nom mogu izbe}i. O{te}enje ko`e iza- cinske procedure koje se ti~u saniranja
zvano preteranim izlaganjem suncu ne ozbiljnijih rana obja{njene su na dru- Masno
tkivo
mora uvek da bude ozbiljno, ali na gom mestu (v. PRVA POMO], str.
dugoro~no, opekotine od sunca pove- 976–998). Opekotine, koje mogu biti Vi{e o gra|i i funkciji ko`e,
}avaju rizik od pojave potencijalno ozbiljne, tako|e su obra|ene na drugom str. 328-331.
opasnih kancera ko`e. Trenje i opeko- mestu (v. TE[KE POVREDE, str. 316–320).

[TA LEKAR MO@EDAU^INI laze organizmi poput HIV virusa koji
Posekotine i ogrebotine Manje posekotine i ogrebotine uglav- izaziva sidu (v. INFEKCIJA HIV VIRUSOM
Probijanje povr{ine ko`e izazvano manjim nom ne zahtevaju intervenciju lekara. I SIDA, str. 295) ili virusi hepatitisa tipa
povredama Ipak, obratite se lekaru ako rana sporo B ili C (v. AKUTNI HEPATITIS, str. 644).
zarasta, ako se otok pove}a, crvenilo po- Povrede od uboda iglom se ponekad
STAROSNO DOBA, POL, NASLEDNI FAKTO,
NA^IN @IVOTA: Nisu zna~ajni faktori. ja~a i po~ne da boli ili ako se formira sre}u kod bolni~kog osoblja. Osobe ko-
gnoj. Ovo su znaci infekcije, pa }e vam je ~esto pose}uju javna mesta kao {to su
S vremena na vreme, manje posekotine mo`da biti potrebni oralni ili lokalni an- parkovi tako|e mogu da do|u u dodir sa
ili ogrebotine mogu da probiju povr{i- tibiotici (str. 885). iglama koje su odbacili u`ivaoci droga.
nu ko`e. Ve}ina ovih manjih povreda U slu~aju da je posekotina ili opeko- Ako se ubodete iglom, operite ranu
krvari do izvesne mere, naro~ito one na tina duboka ili zaprljana, mo`ete do- sapunom i vodom i potra`ite savet le-
ko`i glave ili dlanovima. biti injekciju antitetanusa, natro~ito ako kara {to pre. Ako je to mogu}e, ponesi-
Posekotina na ko`i mo`e biti nepra- je pro{lo vi{e od pet godina od posled- te iglu sa sobom jer }e va{ lekar mo`da
vilnog oblika ili, u slu~aju povrede na- nje imunizacije (v. RUTINSKE IMUNIZA- mo}i da proveri da li u krvi koja je osta-
nesene o{trim predmetom poput no`a, CIJE, str. 45). U{ivanje mo`e biti neop- la na igli ima virusa.
prava. Ogrebotine nastaju kada se po- hodno ako je rana veoma te{ka. U zavisnosti od okolnosti pod koji-
vr{inski sloj ko`e zagrebe o neku grubu ma se povreda desila, mo`da }ete mo-
povr{inu i tako o{teti. Ove povr{ne ra- Ubod iglom rati da uradite analizu krvi kako bi se
nice ne moraju nu`no da krvare, ali mo- Slu~ajno probijanje ko`e iskori{}enom utvrdilo da li ste ve} imunolo{ki na he-
gu da ispuste bistru te~nost. potko`nom iglom patitis B ili pozitivni na HIV virus. Ako
NA^IN @IVOTA: Rad u zdravstenim se sa imunizacijom otpo~ne odmah, he-
[TAJAMOGUDAU^INIM ustanovama i boravak na javnim sportsko- patitis B se uglavnom mo`e spre~iti. Le-
O~istite posekotinu ili ogrebotinu {to je rekreativnim povr{inama jesu faktori rizika. kar vam tako|e mo`e predlo`iti le~enje
pre mogu}e sapunom i vodom i postaraj- STAROSNO DOBA, POL, NASLEDNI FAKTOR: antiretrovirusnim lekovima (v. LEKOVI
te se da nikakva ne~isto}a ili strana tela Nisu zna~ajni faktori. ZA HIV INFEKCIJU I SIDU, str. 887) kako
ne ostanu u rani. Kako biste zaustavili kr- bi se smanjile {anse od nastanka HIV in-
varenje, privijte ~istu gazu ~vrsto preko Iako ubod kori{}enom potko`nom fekcije. Analize krvi se obi~no ponavlja-
povre|ene oblasti. Manje povrede mogu iglom mo`e da izazove neznatan bol i kr- ju nakon 3 meseca i mogu se ponoviti
br`e da zarastu ako se ostave otvorene, ali varenje, povreda od uboda iglom mo`e na svaka tri meseca i tako do najvi{e go-
ako postoji mogu}nost da ne~isto}a u|e imati veoma ozbiljne posledice. Ako ste dinu dana. Testovi }e pokazati da li ste
u ranu, za{titite povre|enu oblast anti- se uboli iglom, povredu mora da pogle- zara`eni ili ne.
septi~kom kremom i sterilnim zavojem. da lekar jer postoji rizik da se na igli na- www Internet adrese: str. 1031, str. 1036

356